Položaj žena u društvu
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 7 | Nivo: Državni univerzitet u Novom Pazaru

Sadržaj:
1 Uvod......................................................................................................................3
2 Borba žena za ravnopravnost.............................................................................4
2.1 Pravo glasa žena i podela poslova po polovima.........................................4
2.2 Pravo na obrazovanje.................................................................................6
3 Zaključak..............................................................................................................7
4 Literatura..............................................................................................................8
1 Uvod
Društvo je globalni sistem, koji se sastoji od niza društvenih odnosa i društvenih delovanja. Postoji više različitih shvatanja društva:
a) individualističko- skup individua i njihovih međusobnih veza;
b) realističko- društvo je deo objektivne stvarnosti, koja ima svoje posebne zakonitosti, koji su nezavisni od volje individua;
c) dijalektičko- društvo je veza društvenih delatnosti.
Mnogi sociolozi polaze od pretpostavke da ljudsko ponašanje uglavnom određuje i usmjerava kultura, to jest naučeni recepti za ponašanje, koji su zajednički svim članovima društva. Tako su norme, vrijednosti i uloge kulturalno određene i društveno prenosive. S’tog stajališta, uloge po rodu proizvod su kulture, a ne biologije. Pojedinci uče svoju mušku, odnosno žensku ulogu. ,,Podjelu rada po polu podržava i opravdava vjerovanje i sistem vrijednosti koji tvrdi da su uloge po rodu normalne, prirodne, ispravne i dolične’’ (M. Haralambos,1980.).
Budući da se kultura doživljava kao superiorna prirodi, ’’ženina psiha’’ je devalvirana i muškarci opet izbijaju na vrh.
Problem položaja žena u društvu pokrenut je kao društveni još pre više od sto godina, ali napredak u promeni je spor, jer pored ovog problema uvek se javi neki drugi problem kom se daje prioritet u rešavanju( npr. rat )
Početak XX-og i kraj XIX-og veka predstavlja period u kom se pružaju prvi koraci na putu ka ravnopravnosti žene, a znamo činjenicu da su mnoge evropske zemlje prvi put posle prvog svetskog rata videle žene na biračkim mestima, ili na Univerzitetu recimo, tada napredak izgleda brz. Kada se podsetimo da su još 1789. godine prve francuskinje tražile pravo glasa i dobile ga tek 1945 godine, što ukazuje na spor proces koji je doveo do ravnopravnosti.
Klara Cetkin rekla je jednom kratko: „Pravo glasa bez ekonomske slobode nije ništa drugo do menica bez vrednosti“. I to je ono što je tačno kada se problem posmatra sa stanovišta pune i stvarne ravnopravnosti žene u društvu.
Ako posmatramo istorijat položaja žena u društvu uočavamo da je matrijarhat stariji od patrijarhata. U toku matrijarhata žene su uživale poštovanje od strane svoje porodice, ali i društva, pojavom patrijarhata one bivaju ponižene. F.Engels kaže: „Ukidanje matrijarhata bilo je svetsko-istorijski poraz ženskog pola. Muškarac je prigrabio krmu i u kući. Žena je bila lišena svog dostojanstva, podjarmljena, pretvorena u robinju muškarčeve pohote i prosto oruđe za rađanje dece...“

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]